Zdravo varenje je važno za zdrav život. Hipokrat je jednom davno rekao: „Sve bolesti počinju u crevima“. Varenjem i procesima varanja organizam dobija energiju i hranljive materije koje su mu potrebne za normalno funkcionisanje. Posle jela hrani treba otprilike šest do osam časova da prođe kroz želudac i tanko crevo. Zatim ulazi u debelo crevo gde se odvija zadnja faza varenja. Kroz debelo crevo telo izbacuje otpadne materije i nesvarene ostatke hrane. Zato je veoma važno da se omogući redovno varenje.

Mnogi ljudi se često žale na različite tegobe. Svi od nečega pate, uzimaju lekove ili dodatke ishrani, osećaju se loše i nezadovoljno, a vrlo često tegobe pripisuju lošem vremenu, stresu ili umoru. U tome sigurno ima istine, ali u traženju uzroka problema često se zaboravlja na varenje. Loše, usporeno varenje i zatvor problemi su zajednički većini savremenih ljudi. Loše varenje veoma često dovodi do nepotrebnog zadržavanja štetnih materija u organizmu, smanjuje efikasnost odbrambenog sistema i ugrožava zdravlje. S druge strane znatno utiče i na kvalitet života.

Creva su veoma složen mehanizam kome ne odgovara današnji način života. Sve štetne materije kojim smo izloženi putem hrane, pića, lekova i životne sredine u konačnici negativno utiču na zdravlje našeg digestivnog sistema i smanjuju njegovu funkcionalnost. Često možemo da čujemo kako je zatvor civilizacijska bolest, ali zatvor nije bolest, nego simptom, slično kao i povišena telesna temperatura. Različiti uzroci mogu da dovedu do zatvora, a kako bismo umanjili neke hronične tegobe i ojačali organizam, creva treba svakodnevno podsticati na rad.

Zatvor je u današnje vreme veoma česta pojava i jedan od najčešćih gastrointestinalnih problema, ne samo kod odrasle populacije nego i kod dece i trudnica. Veoma je važno da se na vreme prepozna problem i da se ne odugovlači sa njegovim rešavanjem. Pošto se utvrdi da li je reč o organskom ili funkcionalnom zatvoru, lekar će odrediti terapiju i način lečenja. U većini slučajeva, naročito kod funkcionalnog zatvora, prva linija terapije je promena prehrambenih navika, a zatim uvođenje osmotskih laksativa. Lečenje zatvora treba da bude postepeno, a rešavanju problema treba aktivno da se pristupi.