Digestivni sistem se sastoji od digestivnog trakta i digestivnih žlezda. Digestivni trakt je u suštini duga cev koja se sastoji od usta, ždrela, jednjaka, želuca, tankog i debelog creva. Svaki organ ima svoju važnu ulogu i svi moraju dobro da funkcionišu kako bi i sam proces varenja bio uredan. Telo dobija hranljive materije iz hrane koju jedemo prilikom njenog prolaska kroz digestivni sistem. Upravo su mu te hranljive materije i energija potrebni za normalno funkcionisanje. Ukoliko samo jedan deo ne funkcioniše kako treba, pojaviće se problem sporog i neredovnog varenja. Ukratko, digestivni sistem je skup organa koji vare i apsorbuju hranu koju jedemo.

Uloga tankog i debelog creva u procesu varenja sastoji se uglavnom od:

  • apsorpcije hranljivih materija,
  • uklanjanja otrova i otpadnih materija,
  • sinteze nekih vitamina koju vrše tzv. dobre bakterije ili probiotici.

Zadnja faza varenja se odvija u debelom crevu. U debelom crevu se odvija uglavnom resorpcija vode, a mikrobi razgrađuju hranu koja ne može da se svari. Uloga debelog creva je formiranje, sakupljanje i otpuštanje stolice. Te materije se u njemu zadržavaju od 12 do 24 časova. U zidu debelog creva nalaze se snažni mišići koji omogućavaju jače kontrakcije creva da bi njegov sadržaj kontrolisano izašao.

Loš odnos prema digestivnom sistemu vodi ka sporom i neredovnom varenju što svakako nije dobro.  Osim toga u crevima se nalazi velik deo našeg odbrambenog sistema, a crevo je takođe naš najveći imunoorgan. Zato se ne kaže bez razloga da zdravo varenje čini osnov za snažan organizam. Dobar odnos prema digestivnom sistemu je veoma važan za zdravlje.

Sporo i neredovno varenje – šta to znači?

U današnje doba sve više ljudi ima probleme povezane sa sporim i neredovnim varenjem i zatvorom. Mada svaka osoba ima sopstveni ritam varenja, otežana, neredovna stolica ređe od jednom dnevno, uz osećaj da crevo nije potpuno ispražnjeno i osećaj nadutosti, u većini slučajeva mogu da se nazovu sporim varenjem. Premda nedostatak fizičke aktivnosti, neodgovarajući unos vode, neke bolesti metabolizma, izloženost stresu, uzimanje određenih lekova ili ignorisanje potrebe za pražnjenjem creva znatno doprinose problemu neredovnog pražnjenja creva, čini se da glavni uzrok takvog stanja leži u tome šta jedemo, odnosno ne jedemo.

Sporo varenje veoma često dovodi do nepotrebnog zadržavanja štetnih materija u organizmu, smanjuje efikasnost odbrambenog sistema i ugrožava zdravlje. Zatvor i sporo, odnosno neredovno varenje mogu znatno da smanje kvalitet života, a osim toga mogu čak da dovedu do smanjene produktivnosti na poslu, depresije i anksioznosti. Taj rasprostranjeni problem ima veoma velik uticaj na zdravlje i kvalitet života.

Naša creva su veoma složen mehanizam kome ne odgovara današnji način života. Sve štetne materije kojim smo izloženi putem hrane, pića, lekova i životne sredine u konačnici negativno utiču na zdravlje našeg digestivnog sistema i smanjuju njegovu funkcionalnost. Kako bismo umanjili neke hronične tegobe i ojačali organizam, creva treba svakodnevno podstaći na rad kako bismo se otarasili nakupljenih štetnih materija.