Probiotici, prebiotici, simbiotici, vlakna, laktobacili, bifidobakterije. Mnogo se piše i govori poslednjih godina o tim važnim sastojcima koji skoro da su postali simboli zdravlja. Reč probiotik, kojom se označavaju „korisne“ bakterije, upotrebljava se od šezdesetih godina prošlog veka.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije probiotici su živi mikroorganizmi (tzv. dobre bakterije) koji primenjeni u odgovarajućoj količini povoljno utiču na zdravlje domaćina. Danas su probiotici predmet brojnih istraživanja, a povoljni zdravstveni efekti dobro su dokumentovani naučnim istraživanjima. Za otkriće probiotika zaslužan je ruski bakteriolog Mečnikov koji je primetio pozitivno dejstvo mikroorganizama na ljudsko zdravlje. Prevashodno je to uočio kod ljudi koji konzumiraju velike količine jogurta, kefira i ostalih proizvoda koji sadrže bakterije mlečne kiseline, tj. fermentisanih proizvoda.

Ravnoteža između probiotika i „loših“ bakterija

Probiotici imaju važnu ulogu u digestivnom sistemu. Oni obezbeđuju potrebne uslove za optimalnu funkciju crevne mikroflore. U našim crevima živi otprilike 38 biliona živih bakterija, ali nisu sve opasne. Upravo su „dobre“ bakterije ili probiotici vrlo važne za zdravlje digestivnog sistema. Veoma je važno naglasiti kako creva nisu samo digestivni organ, nego i najvažniji organ odbrambenog sistema organizma koji je „odgovoran“ za više od 70% imuniteta! Zato ukoliko se povoljno dejstvuje na ravnotežu između probiotika i „loših“ bakterija u crevima, čitav organizam imaće koristi. Brojni činioci mogu da naruše tu ravnotežu kao što su neizbežan stres, nepravilna i neuravnotežena ishrana, psihofizička iscrpljenost ili hronične bolesti, a ne smemo da ispustimo iz vida ni upotrebu lekova, naročito antibiotika. Posledica narušene ravnoteže je porast broja „loših“ bakterija što neretko može da dovede do pojave mnogih zdravstvenih tegoba kao što su proliv, opstipacija, nadutost, deficit važnih vitamina i minerala zbog ograničene apsorpcije iz creva, ali i smanjenje funkcije odbrambenog sistema. Drugim rečima, naša crevna mikroflora podložna je promenama i treba je redovno obnavljati.

Povoljni efekti „dobrih“ bakterija – probiotika

Nauka sve više napreduje, a neprestanim istraživanjima kontinuirano se pronalaze nove koristi konzumiranja probiotika i potvrđuje važnost njihovog uvođenja u svakodnevnu ishranu. Povoljni efekti probiotika su:

  • onemogućavanje rasta „loših“ bakterija,
  • pomažu osobama sa intolerancijom na laktozu,
  • sinteza vitamina K i nekih vitamina iz B-grupe,
  • jačanje odbrambenog sistema,
  • snižavanje nivoa holesterola,
  • snižavanje krvnog pritiska,
  • prevencija i lečenje proliva,
  • smanjenje zapaljenja kod zapaljenskih bolesti creva (ulcerozni kolitis i/ili Kronova bolest),
  • povoljan učinak kod iritabilnog kolona,
  • prevencija rasta štetnih bakterija kod stresa.

Dokazana klinička uloga probiotika je ta da oni sprečavaju gastrointestinalne tegobe kod bolesnika koji uzimaju antibiotike. Treba imati na umu da svi efekti nisu dokazani kliničkim studijama, ali neupitna je važnost probiotika za ljudsko zdravlje.

Neželjena dejstva probiotika

Uvreženo je mišljenje da su probiotici potpuno bezbedni, ali treba imati na umu da je svaki organizam različit i nema potrebe da se kontinuirano uzimaju probiotici kao dodaci ishrani u svrhu preventive. Neki probiotici mogu čak da budu okidač za alergijske reakcije. Mogu da se pojave glavobolja, nadutost, gasovi, zatvor ili proliv što može da potraje nekoliko dana.

Gde se nalaze probiotici?

Dostupni su putem ishrane, u obliku dodataka ishrani ili se nalaze kao dodaci u hrani, najčešće u fermentisanim mlečnim proizvodima. Bakterije mlečne kiseline upotrebljavaju se u tradicionalnoj pripremi jogurta, kefira, sira i kiselog kupusa, pa su te fermentisane namirnice dragoceni izvori tih bakterija, mada često nemaju dokazano probiotsko dejstvo.

Stručnjaci preporučuju promenu prehrambenih navika i životnog stila kao najbolje, najprihvatljivije i dugoročno rešenje za zdrav digestivni sistem i optimalnu ravnotežu između probiotika i potencijalno opasnih bakterija.

Mnoge namirnice prirodno sadrže probiotike. Ovo su samo neke od njih:

  • JOGURT I KEFIR – izvrstan su izvor probiotika i prihvatljivi za osobe sa intolerancijom na laktozu.
  • KISELI KUPUS – pokušajte da pronađete kiseli kupus koji nije pasterizovan jer pasterizacija ubija žive, tj. aktivne bakterije.
  • KISELI KRASTAVCI – pronađite one koji su kiseljeni u rastvoru vode i soli, a ne sirćeta.
  • NEKE VRSTE SIRA – mada je većina vrsta sireva fermentisana, to ne mora da znači da sadrže probiotike. Samo u nekim sirevima probiotici preživljavaju proces sazrevanja, a to su gauda, čedar i mocarela.

Osim uvođenja tih namirnica u svakodnevnu ishranu, stručnjaci takođe preporučuju konzumiranje praziluka, heljde, palente i zobene kaše za revitalizaciju digestivnog sistema i uspostavljanje ravnoteže između probiotika i potencijalno opasnih bakterija.