Zdravo varenje čini osnov dobrog zdravlja čitavog organizma. U digestivnom sistemu, preciznije u crevima, žive milijarde bakterija. Mnoge od tih bakterija su potrebne i veoma korisne, a nazivaju se probiotici. One učestvuju u veoma važnoj, zadnjoj fazi varenja, štite telo od patogenih mikroorganizama na način da svojim metabolizmom stvaraju nepovoljne uslove za njihov rast, uključene su u sintezu nekih vitamin B-grupe i vitamina K i važne su za normalnu funkciju odbrambenog sistema. Osim dobrih bakterija u crevima se nalaze i one koje su štetne. Upravo ravnoteža između dobrih i loših bakterija određuje kako će funkcionisati digestivni sistem, što se u konačnici odražava na celokupno zdravlje.

Postoje brojni činioci koji mogu da naruše tu ravnotežu poput stresa, nepravilne i neuravnotežene ishrane, psihofizičke iscrpljenosti, hroničnih bolesti i povišene telesne temperature, a važno je pomenuti i uzimanje lekova, naročito antibiotika. Posledica narušene ravnoteže je porast broja „loših“ bakterija što neretko dovodi do pojave raznih zdravstvenih tegoba kao što su proliv, opstipacija, nadutost, nedostatak važnih vitamina i minerala zbog ograničene apsorpcije iz creva, ali i smanjenje funkcije odbrambenog sistema. Drugim rečima, crevna mikroflora je podložna promenama i treba je redovno obnavljati. Od velike pomoći su prebiotici – hrana za dobre bakterije.

Prebiotici su nesvarljivi sastojci hrane (ugljeni hidrati) biljnog porekla – njihov najčešći izvor su čičoka i cikorija. Prebiotici hrane dobre bakterije i omogućavaju im da preovladaju one potencijalno štetne u smislu brojnosti. Prebiotici se dodaju fermentisanim mlečnim proizvodima kako bi poboljšali opstanak probiotika. Mogu da se koriste i kao zamena za šećer ili mast. Velika prednost je njihova moguća primena i kod dijabetičara s obzirom na to da imaju nizak glikemijski indeks.

Najviše su proučavani prebiotici inulin i oligofruktoza. Brojne in vivo studije pokazale su njihovo pozitivno dejstvo na ravnotežu crevne mikroflore. Inulin i oligofruktoza stimulišu rast laktobacila i bifidobakterija za koje je nauka dokazala mnoge pozitivne zdravstvene efekte na organizam. Upravo su različite vrste rodova bifidobakterija i laktobacila najčešće upotrebljavani probiotici. Osim inulina i oligofruktoze postoje i drugi sastojci koji imaju prebiotsko dejstvo.

Različiti prebiotici su prisutni u namirnicama koje svakodnevno konzumirate.

Veoma je popularan koren cikorije zbog ukusa sličnog ukusu kafe, pri čemu ne sadrži kofein. Koren cikorije je izvrstan izvor prebiotika. Otprilike 47% vlakana iz korena cikorije potiče od inulina. Crni i beli luk su veoma ukusne biljke povezane sa brojnim zdravstvenim prednostima.
Otprilike 10% vlakana iz crnog i belog luka potiče od inulina, a 6% od fruktooligosaharida (FOS). Neka istraživanja su pokazala da crni i beli luk ispoljavaju dejstvo prebiotika podsticanjem rasta korisnih bifidobakterija u crevima. Time sprečavaju rast potencijalno opasnih bakterija. Ječam i zobena kaša sadrže beta-glukan. Beta-glukani su predmet brojnih naučnih istraživanja, a neka od njih su dokazala da beta-glukani iz ječma i zobene kaše podstiču rast probiotika, i to iz roda laktobacila.

Banane su takođe predmet mnogih istraživanja. Nezrele (zelene) banane sadrže veliku količinu takozvanog otpornog skroba za koji je nauka dokazala da ima prebiotsko dejstvo.

Redovna konzumacija namirnica koje su bogate prebioticima može značajno da utiče na zdravu ravnotežu između dobrih i loših bakterija u crevima, a time i na zdravlje čitavog organizma.