Lečenju zatvora kod starijih osoba treba da se pristupi pažljivo imajući na umu da su stariji ljudi osetljiviji na moguće posledice zatvora. Kod većine osoba, pa tako i starijih, prva linija terapije je uvek promena prehrambenih navika. Promene u ishrani i načinu života uvek treba promovisati i naglašavati kao primarne pre primene bilo kakvih lekova.

Brojne studije su pokazale da visok unos vlakana može znatno da smanji i ublaži simptome zatvora. Pri tome treba pak naglasiti kako nije dovoljno povećati unos vlakana, već treba uneti dovoljno vlakana. Činjenica je da je zastupljenost vlakana u ishrani većine populacije, naročito u zapadnim zemljama, skoro nikakva. Što se tiče povećanja unosa vlakana, treba biti oprezan jer naglo povećanje može da dovede do pogoršanja simptoma. Preporučuje se povećanje unos rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana što znači da u ishranu treba uključiti ne samo više voća i povrća nego i integralnih žitarica. Neke epidemiološke studije su potvrdile da zeleni kivi i suve šljive imaju blagotvorno dejstvo na varenje, a nezrele banane nikako se ne preporučuju. Kivi i suve šljive značajno povećavaju učestalost defekacije i zapreminu stolice. Stolica je mekša, a primena vrlo jednostavna. S druge strane nezrele banane imaju visok sadržaj skroba otpornog na amilazu (enzim koji razlaže skrob), pa se one ne preporučuju osobama sa zatvorom jer mogu da pogoršaju simptome. Neka istraživanja su dokazala i da uključivanje ribe u ishranu može da umanji tegobe sa zatvorom.

Takođe je veoma važno da se uspostavi zdrava crevna mikroflora. Mada ne postoje studije koje pokazuju direktnu vezu između korišćenja probiotika i ublažavanja opstipacije, primena probiotika ipak se preporučuje starijim osobama jer podstiču rast bifidobakterija čiji se broj u crevima starenjem smanjuje. Studije su pokazale da starenjem dolazi do promene u sastavu crevne mikroflore, tačnije dolazi do opadanja broja korisnih bakterija iz roda Bifidobacterium što posredno može da utiče na pojavu zatvora.

Korisni saveti

  • Povećati unos vlakana do preporučene dnevne količine od 25 do 30 g/d, ali postepeno kako ne bi došlo do pogoršanja simptoma.
  • Preporučljivo voće: jabuke, kruške, maline, suvo voće (naročito šljive).
  • Preporučljivo povrće: šargarepa, tikvica, bundeva, repa, mahunarke, celer
  • Preporučljive žitarice: zobene pahuljice, smeđi pirinač, proizvodi od integralnih žitarica, heljda, proso.
  • Uključiti lanene semenke i čia semenke u svoju ishranu.
  • Povećati konzumaciju probiotskih jogurta i kefira ili drugih namirnica koje su prirodno bogate probioticima (kiseli krastavci bez sirćeta, mocarela, nepasterizovani kiseli kupus, sir čedar).
  • Izbegavati nezrele banane, proizvode od belog brašna, masnu i začinjenu hranu, alkoholna pića, gazirana slatka pića, slatkiše i grickalice, dimljene proizvode.
  • Konzumaciju nefermentisanih mlečnih proizvoda (npr. mleko) svesti na minimum.
  • Uvesti fizičku aktivnost ako zdravstveno stanje to dozvoljava. Fizička aktivnost je vrlo važna za pokretljivost creva, ali i za raspoloženje i kvalitet života. U starosti se veoma često preporučuje nordijsko hodanje kao vrlo koristan tip aktivnosti.
  • Piti dovoljno tečnosti. To je jedno od najvažnijih pravila, naročito uz istovremeno povećanje sadržaja vlakana. Jedino uz dovoljno tečnosti vlakna mogu da nabubre i vrše svoju funkciju. S druge strane nedovoljno tečnosti, tj. dehidracija dovodi do tvrde stolice. Unos tečnosti treba pratiti kod bolesnika sa srčanom ili bubrežnom bolešću. U tom slučaju potreba za održavanjem odgovarajuće hidratacije može da bude ograničavajuća.

Uravnoteženu ishranu treba promovisati i naglasiti kao prvu liniju lečenja pre bilo kakve medicinske intervencije. Ako promena životnog stila i prehrambenih navika ne pomaže, drugu liniju terapije čine osmotski laksativi.

Osmotski laksativi su razuman izbor za pacijente koji ne reaguju na dopunu prehrane vlaknima. Izbor laksativa bi trebalo uvek da bude zasnovan na relevantnoj medicinskoj istoriji kao što su srčani ili bubrežni status pacijenta, moguće interakcije sa lekovima i/ili dodacima ishrani i moguće neželjene reakcije.

Dobar izbor je prirodna mineralna voda Donat Mg. Donat Mg je zbog prisustva velike količine sulfatnih soli prirodan osmotski laksativ. Klinički je dokazano da 0,3 l Donata Mg ujutro natašte i 0,2 l Donata Mg pre večere podstiče varenje. Donat Mg je bezbedan i podnošljiv i ne uzrokuje navikavanje.

Trebalo bi da ga izbegavaju osobe koje pate od hronične insuficijencije bubrega, alkaloze ili usporenog rada srca.

Uz Donat Mg nikako ne treba zaboraviti na uravnoteženu ishranu i zdrav način života.