Zatvor je u današnje vreme vrlo raširen problem. Uzroci su mnogobrojni, a prisutan je kod svih uzrasta, pa tako od zatvora pate djeca, odrasli, trudnice, a učestalost je nešto veća kod starijih.

Zatvor se često ne doživljava kao ozbiljno stanje, pa mu se ne posvećuje pažnja koju zavređuje. Činjenica je da je u većini slučajeva glavni uzrok zatvora nepravilna ishrana sa nedovoljnim unosom vlakana. S druge strane uzroci mogu da budu lekovi, različite bolesti i brojne anatomske i fiziološke promene u telu. Ponekad zatvor može da dovede i do ozbiljnijih problema ukoliko se ne leči. A ako se uzme u obzir i činjenica da zatvor znatno narušava kvalitet života, može lako da se zaključi kako rešavanju tog problema treba odmah da se pristupi na pravi način.

Najveći izazov za pacijente i lekare su upravo prevencija, dijagnostika i lečenje zatvora. Osnovni ciljevi lečenja su da se omekša stolica, podstakne pokretljivost creva, ali i da se reše psihosocijalni činioci.

Mada postoji velik broj relevantnih smernica o tome kako upravljati problemom zatvora, mnogo je i nedokazanih tvrdnji. Rezultati nekih istraživanja se krivo tumače, što u konačnici može da dovede do pogoršanja zatvora i komplikacija, ali i do povećane zabrinutosti samih pacijenata i onih koji im pomažu u rešavanju problema.

Pre preduzimanja bilo kakvih promena i drastičnih koraka radi podsticanja varenja i rešavanja zatvora treba se upoznati sa najčešćim mitovima o zatvoru koje nauka do danas nije potvrdila.

1. Stolicu treba imati svaki dan

Svaki organizam je drugačiji. Neki ljudi imaju potrebu za pražnjenjem creva triput dnevno, a neki triput nedeljno, i to je normalno. Mada svaka osoba ima sopstveni ritam varenja, otežana, neredovna stolica ređe od jednom dnevno, uz osećaj da crevo nije potpuno ispražnjeno i osećaj nadutosti, u većini slučajeva mogu da se nazovu sporim varenjem. Ako je potreba za velikom nuždom ređa od triput nedeljno, verovatno je reč o zatvoru.

2. Zatvor uzrokuje autointoksikaciju

Neki ljudi veruju da zbog zatvora telo apsorbuje otrovne materije iz stolice, što dovodi do trovanja organizma i pojave mnogih bolesti, pa i smrti. Zahvaljujući modernoj nauci, ta teorija je u potpunosti odbačena. Te „potencijalne“ posledice zatvora nikada nisu dokazane i mogu da izazovu samo nepotreban strah i loš pristup rešavanju problema. Neupitno je da je redovno varenje važno za celokupno zdravlje organizma i da zdrav odnos prema digestivnom sistemu može da spreči brojne tegobe, ali ipak treba imati na umu da na pojavu nekih bolesti utiču i drugi činioci koji ponekad nažalost ne mogu da se spreče.

3. Treba samo povećati unos vlakana

Vlakna (rastvorljiva i nerastvorljiva) često se smatraju „super hranom“ kad su u pitanju varenje i redovno pražnjenje creva pri čemu nisu sva vlakna ista. Istraživanjima o efektima vlakana na zatvor utvrđeno je da su nerastvorljiva vlakna efikasnija u rešavanju zatvora. S druge strane nerastvorljiva vlakna mogu da prouzrokuju stvaranje gasova u crevima i time pogoršaju stanje.

Istina je da većina ljudi ne zadovoljava dnevnu potrebu za vlaknima, pa je dobro konzumirati više povrća, voća, integralnih žitarica i druge biljne hrane, kao i piti više vode. Ali ako je unos vlakana odgovarajući, tj. u skladu sa preporukama, povećanje količine nema nikakvu terapijsku vrijednost. Trenutne smernice preporučuju uobičajen unos vlakana za uzrast.

Ukoliko se povećava dnevni unos vlakana, veoma je važno da se vlakna postepeno uključuju u ishranu kako ne bi došlo do pogoršanja simptoma.

4. Povećanje unosa tečnosti poboljšava pokretljivost creva

Često je prisutno ubeđenje kako povećan unos vode može da poboljša konzistenciju stolice i time olakša pražnjenje creva. Ali nauka tvrdi da povećan unos vode utiče neznatno ili uopšte ne utiče na promene u stolici. Važno je da se, slično kao i kod vlakana, pije dovoljno vode i/ili konzumiraju namirnice koje su bogate vodom kao što su voće i povrće. Trenutne smernice preporučuju samo održavanje normalnog unosa vode za uzrast i sprečavanje dehidracije. Povećan unos vode ima terapijsko dejstvo samo kod osoba kod kojih je dokazana dehidracija.

5. Probiotici mogu da otklone zatvor

Probiotici su dobre bakterije koje žive u našim crevima. Ravnoteža crevne mikroflore je neophodna za zdravlje, a ona može da se naruši zbog brojnih činilaca (terapija antibioticima, stres, nepravilna ishrana, hronične bolesti). Probiotici su poželjni u ishrani i crevna mikroflora treba da se obnavlja, ali dokazi o tome da probiotici rešavaju zatvor nisu dovoljno čvrsti da bismo opravdali njihovu rutinsku primenu kod pacijenata sa zatvorom. Jasni su dokazi da probiotici mogu da spreče i izleče dijareju (proliv), ali kad je u pitanju zatvor stolice, nema dovoljno naučnih dokaza. Izuzetak je preporuka konzumiranja probiotika kod starijih ljudi kod kojih je učestalost zatvora veća. Mada ne postoji direktna veza između unosa probiotika i ublažavanja zatvora, oni se preporučuju starijim osobama jer je utvrđeno da kod njih fiziološki dolazi do smanjenja broja važnih bifidobakterija u crevima.

 

Zatvor može znatno da naruši kvalitet života i veoma je važno da se taj problem demistifikuje. Važno je da se pacijenti edukuju, usmere u pravom pravcu, da se otkloni strah i da se pacijentima daju jasne i racionalne preporuke za rešavanje tog problema. Edukacija i dobar savet su presudni za uspešno lečenje.