Menopauza je stanje sa kojim će se susresti svaka žena u određenom periodu života i nije ništa neobično. Menopauza nije bolest, nego promena koja se prirodno pojavljuje otkucavanjem biološkog sata. Nju prati znatan nedostatak polnih hormona, prevashodno estrogena i progesterona. Upravo je ta pojava jedan od uzroka brojnih promena do kojih dolazi u telu žene.  Neki organi su naročito osetljivi na te hormonalne promene (mozak, koža, sluzokoža, kosti, krvni sudovi), pa su najčešći simptomi upravo depresija, gubitak interesovanja i koncentracije, promene apetita, umor, nesanica, napadi vrućine (poznati kao valunzi), debljanje, opuštena koža, gubitak libida i suvoća sluzokoža.

Prema nekim istraživanjima ni digestivni sistem ne ostaje netaknut. Neke žene imaju problema sa otežanim varenjem, zatvorom i nadutošću. Pravi uzrok nije potpuno razjašnjen, pa tako postoje različite teorije. Jedan od mogućih uzroka je opadajući nivo estrogena i progesterona, ali i smanjene fizičke aktivnosti, uzimanje nekih lekova i stres kao veoma važan činilac. Prema nekim istraživanjima povećan nivo hormona stresa, kortizola, može da dovede do usporavanja prolaska hrane kroz digestivni sistem.

Uzrok opstipacije u menopauzi mogu osim hormona često da budu i oslabljeni mišići karlice što znatno otežava defekaciju, naročito ako je stolica tvrda i suva.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da ulazak u treći životni period često povlači za sobom i potrebu za uzimanjem određenih lekova koji mogu da prouzrokuju opstipaciju. Žene tako često uzimaju lekove protiv visokog krvnog pritiska, preparate gvožđa, lekove za bolesti štitne žlezde, antacide na bazi kalcijuma i aluminijuma i antidepresive. Svi ti lekovi mogu da izazovu usporeno varenje i opstipaciju.

Neuravnotežena ishrana, nedostatak aktivnosti i emocionalni stres mogu dodatno da pojačaju sve tegobe, pa i one digestivne. Pravilna ishrana je činilac koji umnogome može da pomogne u pokretanju digestivnog sistema. Postoje namirnice koje su bogate fitoestrogenima. One nisu ni nepoznate ni skupe i verovatno ih svi imamo u svojoj kuhinji. Lan, naut, sočivo, pasulj, komorač, celer, peršun i beli luk. Osim fitoestrogenima te namirnice obiluju i vlaknima koja su neophodna za dobro varenje.

Treba uvek imati na umu kako je prva linija terapije protiv opstipacije promena prehrambenih navika. U prvom redu misli se na povećani unos vlakana. Preporučeni prosečni dnevni unos vlakana iznosi 25–30 g, a idealno je da to bude kombinacija rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana. To znači da u ishrani treba postepeno povećati unos voća i povrća, integralnih žitarica i mahunarki. Važno je takođe piti dovoljno vode i umereno se baviti fizičkom aktivnošću. Fizička aktivnost može da doprinese u borbi protiv zatvora, a osim toga je izvrstan način za suzbijanje stresa.

Ukoliko preduzete mere povezane sa ishranom i načinom života ne pomažu, druga linija terapije su najčešće osmotski laksativi. Oni „navlače“ vodu iz zida creva usled čega se zapremina stolice povećava za tri do pet puta. Dolazi do pritiska na crevni zid i podsticanja peristaltike, odnosno rada creva.

Potpuno prirodna pomoć je Donat Mg. To je prirodna mineralna voda za koju je klinički dokazano da reguliše varenje. Donat Mg je prirodan osmotski laksativ koji ne uzrokuje navikavanje i nema štetna dejstva. Budući da funkcioniše na principu osmoze, jedina neželjena reakcija može da bude premekana stolica ili dijareja. U tom slučaju treba smanjiti dozu Donata Mg kako ne bi došlo do preteranog izlučivanja tečnosti i elektrolita iz organizma.

Uz raznoliku i uravnoteženu ishranu, dovoljno tečnosti i fizičke aktivnosti, Donat Mg je izvrsna pomoć u rešavanju problema usporenog varenja i zatvora.