Zatvor kod dece je vrlo čest problem, naročito kod osnovaca i srednjoškolaca, a jedna je od najčešćih digestivnih tegoba kod dece. Zbog životnog stila, a pre svega načina ishrane, učestalost zatvora kod dece je u porastu i skoro da postaje javnozdravstveni problem sa kojim se suočavaju i roditelji i lekari.

Rešavanje tog problema ne treba odlagati. Roditelji moraju aktivno da pristupe problemu zatvora kod dece kako bi se blagovremeno otkrili uzroci i izabrala odgovarajuća terapija. Pošto se utvrdi da li je reč o organskom ili funkcionalnom zatvoru, lekar će odrediti terapiju i način lečenja.

Prva linija terapije kod funkcionalnog zatvora je promena životnog stila i prehrambenih navika. Ishrana treba da bude raznovrsna, a osim toga treba izbegavati istovremenu kombinaciju namirnica koje mogu da stvrdnu stolicu kao što su pirinač, banane, grickalice, suva hrana i šargarepa. Preterana konzumacija mlečnih proizvoda takođe može da dovede do zatvora, pa ukoliko dnevna količina konzumiranog mleka prevazilazi 0,5 litra, treba je smanjiti. Važno je piti dovoljno tečnosti i kretati se. Kod predškolske dece fizička aktivnost nije problem, ali kod školske dece i tinejdžera nedostatak aktivnosti predstavlja velik problem jer sve više sede.

Premali unos vlakana je prepoznat kao činilac rizika za nastanak zatvora. Odgovarajući unos vlakana je neizostavan deo kvalitetne ishrane. Mada dovoljan unos vlakana smanjuje rizik od zatvora, dodatno povećanje unosa vlakana nema terapijsku vrednost. Važno je unositi vlakna onoliko koliko detetu treba. Neki stručnjaci kažu da potrebna količina može da se izračuna tako što se na godine života deteta doda 5. Time se dobije količina potrebnog unosa vlakana u gramima. Opšteprihvaćene preporuke za prosečan dnevni unos vlakana iznose od 19 g dnevno za decu od 1 do 3 godine, 25 g vlakana za decu od 4 do 8 godina i 25–30 g za stariju decu. Poželjno je da to bude mešavina rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana. Rastvorljiva vlakna, kao što je pektin iz jabuke, nalazimo u voću i povrću, i to su vlakna koja su, kako proizlazi iz samog imena, rastvorljiva u vodi. Nerastvorljiva vlakna, kao što su celuloza i lignin, nalaze se u pšenici, pasulju i mahunarkama. Takva vlakna prolaze kroz digestivni sistem skoro nepromenjena, a imaju veliku sposobnost vezanja, tj. apsorpcije vode čime podstiču pražnjenje creva.

Ukoliko postoji potreba za povećanjem unosa vlakana u ishrani, važno je da se povećanje izvrši postepeno. Naglo povećan unos vlakana može privremeno da dovede do pogoršanja simptoma i pojave nadutosti, pa se često čini da nema nikakvu terapijsku vrednost. Važno je da se u ishrani postepeno povećava unos voća i povrća, integralnih žitarica i mahunarki.

Što se tiče farmakoloških materija koje se primenjuju u lečenju opstipacije kod dece, to su najčešće osmotski laksativi. Roditelji ne treba da se plaše negativnih efekata jer je reč o materijama koje se ne resorbuju. Osmotski laksativi funkcionišu tako što „navlače“ vodu u debelo crevo čime se povećava zapremina stolice za tri do pet puta i podstiče peristaltika, odnosno rad creva. Stolica se omekšava, pa veće doze mogu da prouzrokuju samo premekanu stolicu ili proliv, što je i jedino neželjeno dejstvo. U tom slučaju doza laksativa se koriguje kako ne bi došlo do ponovnog proliva i posledičnog gubitka tečnosti i elektrolita iz organizma.

U većini slučajeva već promena životnog stila i prehrambenih navika može da reši problem. Osmotski laksativi takođe imaju veoma dobro terapijsko dejstvo. Važno je da se na vreme prepozna problem, da se ne odlaže rešavanje problema i da se aktivno pristupi kompletnoj problematici kako se ne bismo našli u začaranom krugu opstipacije.