Problemi sa varenjem su često posledica modernog načina života, povezani sa neodgovarajućim unosom vode, ishranom siromašnom vlaknima, povećanim unosom mlečnih proizvoda, čestom upotrebom laksativa i nedovoljnim kretanjem. Razna medicinska stanja, među kojim su stres i trudnoća, uzimanje nekih lekova, kao i neodgovarajuća motorna funkcija creva takođe mogu da prouzrokuju zatvor.

Kada se pojavi problem opstipacije, tj. zatvora, obično svi žele brzo olakšanje i rešenje problema. Postoje različiti oblici laksativa, ali i njihovo dejstvo je različito, pa je potreban oprez prilikom njihove upotrebe. Neki od njih su agresivni, izazivaju grčeve u stomaku, a dugoročno mogu da prouzrokuju i lenjost creva.

Vrlo često se za podsticanje peristaltike ili za pripremu creva za dijagnostičke ili operativne zahvate upotrebljava gorka so ili epsomit. Gorka so je u stvari magnezijum-sulfat koji pripada grupi takozvanih osmotskih laksativa. Osmotski laksativi su prilikom redovnog korišćenja uglavnom prilično bezopasni.

Upravo je magnezijum-sulfat, tj. gorka so glavni aktivni sastojak prirodne mineralne vode Donat Mg. On je klasifikovan kao laksativ koji sadrži sulfatne soli. Njegovo prirodno laksativno dejstvo je rezultat sulfatnih soli (magnezijum-sulfat ili gorka so i natrijum-sulfat ili Glauberova so) i 1000 mg/l magnezijuma.

Mehanizam funkcionisanja

Sulfati iz gorke soli osmozom izvlače vodu iz ćelija zida creva, povećavajući zapreminu sadržaja creva za tri do pet puta. To pritiska zid creva i aktivira peristaltiku ili kretanje. Magnezijum takođe dodatno stimuliše crevne hormone koji podstiču peristaltiku. Magnezijum-sulfat povećava količinu vode u lumenu creva što dodatno omekšava stolicu i pomaže joj prilikom prolaska kroz crevo.

Klinički je dokazano da konzumiranje 0,5 l Donata Mg dnevno upravo zbog prisustva gorke soli, i to u prirodnom obliku, reguliše varenje. Optimalno bi bilo da se popije 3 dl ujutro natašte i 2 dl pre spavanja. Ali nivoi opstipacije su različiti, a osim toga svaki organizam takođe je različit, pa će u nekim slučajevima biti potrebno prilagoditi doziranje.

Dugoročno gledajući, najbolje je promeniti način života i prehrambene navike. Ishrana treba da sadrži dovoljno vlakana (otprilike 20 g/dan) kako bi se obezbedila dovoljna zapremina stolice. Treba piti dovoljno tečnosti, kretati se i ne odlagati potrebu za odlaskom u toalet. Količinu vlakana u ishrani treba postepeno povećavati kako bi se izbegli nadutost i gasovi.